Од 66 пањева и 5,5 милиона за софтвер до спорних нагиба стаза: шта све отвара питања у пројекту реконструкције Главашевог парка
Реконструкција Главашевог парка грађанима се представља као велики развојни пројекат. Међутим, детаљна анализа Пројекта за извођење показује нешто сасвим друго: документацију препуну међусобно неусаглашених података, нео…
Реконструкција Главашевог парка грађанима се представља као велики развојни пројекат. Међутим, детаљна анализа Пројекта за извођење показује нешто сасвим друго: документацију препуну међусобно неусаглашених података, необјашњених количина и техничких решења која отварају озбиљна питања о безбедности, приступачности и законитости извођења радова.
Ово више нису политички утисци нити произвољне тврдње. Бројеви и контрадикције налазе се у самом ПЗИју.
Пројектом је предвиђено уклањање 33 стабла, док је у наредној позицији наведено машинско вађење чак 66 пањева.
Могуће је да се део количине односи на пањеве стабала уклоњених ранијих година. Међутим, у достављеној документацији није приказан јасан попис тих пањева, њихове локације, фотографије нити дендролошки елаборат којим би ова количина била образложена.
Грађани зато имају право да питају: где се налази свих 66 пањева и ко је проверио да та количина заиста постоји?
ПЗИ предвиђа садњу 99 нових стабала, али је утврђен још један проблем, најмање четири пројектоване врсте нису аутохтоне у Србији, иако локацијски услови захтевају аутохтоне врсте.
Дакле, власт не може јавности продавати причу о „озелењавању“ парка, док пројекат који је сама наручила није усклађен ни са условима на основу којих је израђен.
Озбиљна питања отвара и цена планиране ЛЕД расвете. У ПЗИју је за позицију стуба са ЛЕД светиљком наведено 145.000 динара по комаду.
Пројекат наводи модел стуба и светиљке, што омогућава проверу цене конкретне опреме. Зато је потребно утврдити шта све обухвата овај износ и упоредити га са понудама за исту опрему и исти обим радова.
Посебно се издваја софтвер за управљање зеленим површинама, за који је у пројекту предвиђено више од 5,5 милиона динара.
Шта грађани добијају за тај новац? Да ли се купује готов програм, развија ново решење или плаћа временски ограничена лиценца? Које функције су предвиђене, које површине ће систем обухватити и ко ће га користити? Да ли цена укључује унос података, обуку запослених, одржавање и будуће надоградње?
Софтвер може бити користан алат, али његова оправданост мора да се покаже конкретним пословима и мерљивим резултатима. Ко ће ажурирати податке о стаблима, бележити њихово стање и планирати одржавање? Колико ће коришћење система коштати после почетне набавке?
Док се грађанима најављује сеча 33 стабла, истовремено се предвиђају милиони за дигитално управљање зеленилом. Општина дугује јасан одговор како ће тај систем допринети очувању и одржавању стварних зелених површина.
И расвета и софтвер плаћају се новцем грађана. Зато су неопходни јавно доступни подаци о спецификацијама, начину формирања цена и обавезама добављача. Развојни пројекат мора да издржи проверу сваке ставке, нарочито оних које коштају милионе.
Посебно озбиљан проблем представљају пројектовани нагиби пешачких стаза.
У сажетку ПЗИја наводи се максимални подужни нагиб од 7,94 одсто, док се у детаљној табели појављује нагиб од чак 9,67 одсто. Прописани максимум износи пет одсто, односно изузетно 8,3 одсто.
Пројектован је и попречни нагиб од 3,7 одсто, иако је прописани максимум два одсто.
То није безазлена штампарска грешка. Реч је о параметрима који директно утичу на кретање особа са инвалидитетом, старијих грађана, деце и родитеља са дечјим колицима.
Која је вредност тачна, 7,94 или 9,67 одсто? Како је виша вредност остала сакривена у детаљној табели? Да ли постоји друга приступачна траса и, ако постоји, зашто није јасно приказана?
Ако не постоји, онда се поставља питање ко је дозволио да се јавни парк пројектује супротно правилима приступачности.
ПЗИ сам себи противречи и када је реч о јавним чесмама.
Хидротехнички део и синхрон план приказују једну јавну чесму, док пејзажни предмер предвиђа три. Разлика није неколико центиметара или неколико килограма материјала, предмер садржи три пута већу количину од оне која се појављује у другом делу истог пројекта.
Колико ће чесама заиста бити изведено и плаћено, једна или три?
Фонтана је избачена, али је „техничка просторија фонтане“ остала.
Изменом грађевинске дозволе од 9. априла 2026. године гејзир фонтана је замењена урбаним репером, теретаном и интерактивним кавезом.
Ипак, у хидротехничком предмеру остао је термин „техничка просторија фонтане“.
Могуће је да та просторија има другу намену и да треба да остане у пројекту. Али где је објашњење? Где су одговарајући цртежи и прецизан приказ инсталација након измене?
Када се пројекат мења, није довољно само заменити назив једне ставке другом. Сви делови документације морају бити међусобно усклађени. У супротном се оправдано поставља питање да ли је пред грађане и извођача стигла коначна верзија пројекта или документ састављен од остатака различитих верзија.
ПЗИ наводи и бројеве приступних и суседних парцела који се разликују од парцела наведених у локацијским условима. Могуће је да је реч о старој или типској референци, али таквим грешкама није место у коначном пројекту према којем треба изводити и обрачунавати радове.
Плански документи повезују простор парка са заштићеном околином Музеја, али у достављеном пакету локацијских услова нису видљиви посебни услови надлежног завода за заштиту културног наслеђа.
То још није доказ да ти услови не постоје. Али јесте довољан разлог да општина одмах објави акт о заштити, мапу заштићене околине, услове Завода и одговарајућу сагласност.
Код пројекта којим се трајно мења један од најважнијих јавних простора у Смедеревској Паланци одговор не може бити: „Верујте нам, све је у реду.“
Ко је прегледао документацију у којој једна страна наводи једну чесму, а друга три? Ко је прихватио различите податке о нагибима стаза? Ко је проверио усклађеност садног материјала са локацијским условима? Ко је потписао документ у којем су остали трагови ранијих верзија пројекта?
Главашев парк није приватно двориште локалних функционера. То је јавна површина која припада свим грађанима Смедеревске Паланке.
Зато више није довољно да нам кажу да је „све по закону“. Нека објаве комплетну документацију, одговоре на свако питање и покажу ко је својим именом и лиценцом гарантовао за овакав пројекат.
